“ПАРАДА СРАМА” У ПОДЗЕМЉЕ!

gej-prajd
Уместо да чува нормалне од ненормалних, српска жандармерија је на “парадама срама” радила обрнуто! (Фото: фб)

Пише: Др. Слободан Јанковић

Србија већ 14 година стреми ка ЕУ, а што дуже тај процес траје то је ЕУ све дубље у економској, демократској и надасве моралној кризи. Природно, пошто Србија тежи таквој Унији и она је, и због тога, у све горој ситуацији.

Пре пар дана, из властима жељене политичке и економске уније, одјекнула је шокантна вест да је немачки Савет за етичка питања, препоручио влади Савезне Републике Немачке да легализује инцест између пунолетних браће и сестара, као акт слободе сексуалног самоопредељења. То је једна од држава која нам говори о критеријумима људских права. То је она земља, миљеница премијера Вучића, која нам прети да нам пута у ЕУнију нема без парадирања хомосексуалаца, трансвестита и других сексуално збуњених данас а сутра можда педофила, оних који практикују инцест и друге болештине.

Има оних који се сећају одвратног спота који је финансирала Европска комисија “Film Lovers Will Love This” који приказује однос 18 најразличитијих парова а који завршава са двосмисленом поруком „Хајде да свршимо/дођемо заједно.” ЕУ којој српске власти од пада Милошевића наовамо безалтернативно теже, све ниже поставља лествицу до које Србија али и народи у самој Унији морају да се сагну. То се чини како би добили формало признање и прошли иницијацију у све мрачнији клуб.

Представници Запада, САД, Велике Британије, Немачке и саме Уније, нас годинама уз колаборацију странака формално на власти у Србији утерују у самопонижење, одрицање од територије, морала, знања (реформа школског система после које деца стичу све мање знања) и одбране (реформа војске после које не смемо да знамо колики је број војника још преостао у ономе што се назива Војска Србије).

Сваке године, пред Србију и наш народ поставља се захтев одржавања парадирања ЛГБТ особа централним улицама престонице, чиме се захтева, не прихватање постојања таквих особа, него уздизање њиховог понашања као примера и нечега чиме се треба поносити. При томе ниједна државна иституција не наводи како неко треба да буде поносан јер је хетеросексуалан, јер нема ни потребе. То је нешто природно и уобичајено. Ови захтеви су истовремени са захтевима за резање плата и пензија, даљу распродају јавних добара, од предузећа до обрадивог земљишта. Гласни захтеви Америке и Уније за парадом махом политичара и невладника који се наводно боре за хомосексуалне и друге нехетеросексуалне појединце и појединке, паралелни су са потпуним економским суновратом земље, погоршавањем статуса запослених и што је индикативно са све мањим правима породица (укидају се или смањују социјална давања за децу, бесплатни школски уџбеници и сл.). Дакле, овој земљи нису потребна деца, као што јој нису потребни војска, територија, историја, знање и морални компас. Не, потребно нам је величање људи који нису хетеросексуалци и који немају деце.

Законом о забрани дискриминације из 2009. године, дискриминисана је већина становника и повређена су им два основна права: право на слободу мишљења и говора, те право на слободу вероисповести. Наиме, према члану 18 поменутог Закона, „ Не сматра се дискриминацијом поступање свештеника, односно верских службеника који је у складу са верском доктрином, уверењима или циљевима цркава и верских заједница…” Међутим шта је са верницима? Њима су ускраћена права да поступају, говоре и мисле у складу са верском доктрином а без угрожавања безбедности ЛГБТ особа.

Сваке године, поједине славне личности и већина политичара подржавају скаредну манифестацију на којој је слободно вређати државу, хришћанство и друге институције ове земље. Они нам на овај или онај начн упућују поруку како су то такође нормалне особе и да постоје сексуалне оријентације и слично. Но прво питање које човек себи мора поставити, када заузима став поводом јавног промовисања ЛГБТ особа, дакле истицања нечега као примера који треба следити, јесте чиме су те особе конкретно заслужиле промоцију? Јасно је да када спортисти, научници, успешни привредници и уметници постигну неки успех треба да добију и јавно признање. Какав је то успех бити ЛГБТ?

Друго питање је питање нормалности а са њим повезано и питање бројности ЛГБТ популације. У јавности се без упоришта у науци и научним истраживањима често може чути како они чине око десет одсто становништва. У питању је ноторна лаж. Отац те лажи је вишеструки первертит Алфред Кинси (Alfred Charles Kinsey 1894 – 1956). Он је заједно са промотером инцеста и општења са животињама Варделом Померојем, у САД био пионир промовисања хомосексуалности као нормалног понашања, порнографије и абортуса.

Да би добио цифру од десет одсто, Кинси је направио истраживање на узорку од 5300 испитаника који није био ни по чему репрезентативан. Наиме, сваки четврти од тих 5300 био је у том тренутку у затвору а неколико стотина је отпадало на мушке проститутке. Са таквим узорком, и другим методолошким мањкавостима, он је могао да добије и већи резултат. Застрашујуће звучи и податак да је Кинси, уз финансијску подршку Рокфелер фондације од 1930-их обављао истраживања сексуалности у нацистичкој Немачкој. Он је, испоставило се касније, подстицао а у барем једном случају и финансирао, силовања деце свих доби (од беба до 14. година), како би на основу података добијених од педофила устврдио да су деца сексуална бића.

4822254-3x2-940x627
Толико отворено и толико болесно – баш где треба, испред британског парламента у Лондону (Фото: фб)

На основу опсежних истраживања у САД, Великој Британији и скандинавским земљама, може се добити стварнија слика удела хомосексуалне популације. Према њима у САД, Холандији и Шведској удео мушке геј популације креће од мање од 1 до 2.5 одсто а лезбејске од 1 до 1.4 одсто у укупном становништву. Највеће истраживање на ову тему до данас, обавила је 2012. Национална канцеларија за статистику Велике Британије, узимајући узорак од 238.000 особа. резултати су показали да свега 1,6 одсто мушкараца и 1,3 одсто жена, укључујући ту и бисексуалне особе, има хомосексуални ‘идентитет’. Велика Британија је иначе толерантније друштво према хомосексуалцима од америчког и једна је од земаља која признаје хомосексуални брак, па ипак хомосексуалаца укупно има једва 1,5 одсто.

Добро да ли је то само још један природан и нормалан ‘сексуални варијетет’?

Одговор свако може да да, након следећих података:

– можда најпознатија и најцењенија студија у области сексуалне оријентације у Сједињеним државама The Sоcial Organizatiоn оf Sexuality: Sexual Practices in the United States, те студије Сузан Кокран (Susan Cоchran) објављене 2000. и 2002, и бројне друге, које се некритички наводе као подршка тврдњама ЛГБТ заједнице, заправо указују да хомосексуализам и бисексуализам нису трајне одлике и да не представљају наследну карактеристику. Такође, многе од ових студија заправо показују да је међу хомосексуалном популацијом изразито више менталних поремећаја који се манифестују узимањем наркотика, самоубиствима или склоностима ка самоубиству, депресијом, променљивим понашањем, алкохолизмом и сл. и до 29 пута чешће него у хетеросексуалној популацији.

– У хомосексуалној популацији самоубиства и покушаји самоубистава су 5-6 пута чешћи него код хетеросексуалних.

– Насиље између хомосексуалних партнера је три пута чешће него међу нормалним (мушко-женски). (Journal of the Family Research Institute, August 2008.

– 25% до 33% хомосексуалаца су алкохоличари за разлику од 7 одсто хетеросексуалаца. (studija Gay Rights: Facts about Homosexuality, http://www.faithfacts.org/christ-and-the-culture/gay-rights).

– Хомосексуалне особе су много промискуитетније, то јест чешће мењају сексуалне партнере а њихове везе краће трају. Наиме, дужина хетеросексуалног односа (брак) мушкарца и жене у САД је дужа од 20 година у случају 57,7 одсто хетеросексуалне популације а дужа од 10 година у случају преко 70 одсто хетеросексуалне популације (Према попису из 2002). Истраживања из истог периода у САД, Холандији и Скандинавским земљама указују да је код сталних хомосексуалних парова дужина трајања везе од 1.5 до 2, ретко 3 године. Чак 15 одсто хомосексуалаца има више од 500 партнера током живота а преко 10 одсто и више од хиљаду. За разлику од преко 85 одсто жена и преко 75 одсто мушкараца у хетеросексуалним браковима који никада нису преварили супружника у случају хомосексуалних унија (које трају изразито краће, само једна четвртина није преварила партнера и то више пута).

А деца?

Оно што највише треба да нас обеспокојава, јесте да је лобирање, наводно за права ЛГБТ особа, процес у коме се постепено стиже до усвајања деце у истополним заједницама. Према овогодишњем истраживању америчког Института за истраживање породице (The Family Research Institute), 46 одсто свих случајева инцеста односно сексуалног злостављања деце у породици (биолошки родитељи, усвојеници, маћехе, очуси) у САД, потиче од хомосексуалних родитеља При томе треба имати у виду да је свега око 2 одсто родитеља у тој земљи хомосексуално односно припада ЛГБТ популацији. Према налазима тог института, у породици са хомосексуалним родитељима 41,7 пута је већа вероватноћа од инцеста.

deca_vrlo_retko_lazu_o_seksualnom_zlostavljana
САД и ЕУ, које постају цивилизација зла и смрти, настоје да сексуализују децу још од најмлађег доба (Фото: фб)

Геј, лезбо, бисекс и транс параде увек почињу парадирањем одевених учесника који машу паролама и заставицама. Потом, после пар година следи јавни скаредни сношај током парадирања а ове године су у Палерму укључени најмлађи којима је током недеље тзв. поноса објашњавано како могу да бирају да ли су хетеро (нормални) или геј, лезбо и шта већ не. Сетимо се да је 2010. на челу парадера а руку под руку са представником ЕУније и нашим политичарима, био холандски геј активиста осумњичен за педофилију, и заговорник спуштања старосне границе за законом дозвољени секс на 12 година, Франк Фан Дален. У Торину, у Италији је ове године ухапшен наставник, који је 2011. године био организатор параде обрнутог поноса у том граду. Испоставило се да је болестан педофил који је деци нудио боље оцене и новац у замену за сексуалне односе.

САД и ЕУ, које постају цивилизација зла и смрти настоје да сексуализују децу још од најмлађег доба, баш као у ужасној утопији Олдоса Хакслија (Врли нови свет, са сексуалним и нарко оргијама од малена). ЕУ је у сагласју са Светском здравственом организацијом још прошле године увела препоруку чланицама да у вртићима уче децу старости 0-4 године мастурбацији, а од девете године да уче о употреби презерватива, абортусу и такозваном планирању породице (баш као у Хакслијевом роману из 1940-их). Какви су резултати либералног Запада у области дечјих права?

Наши медији су без много пажње 16. јула ове године пропратили застрашујућу и скандалозну вест о хапшењу око 660 педофила у Великој Британији. Готово сви извештаји су били исти и наводили да су међу ухапшенима наставници, лекари, бивши полицијаци. Међутим, нико није навео да полиција истражује оптужбе за педофилију против десетина парламентараца и других политичара у тој земљи.

Оно чему је придавано највише пажње јесте силовање деце од стране пар Пакистанаца у току низа година, како се не би много причало о изопачености саме британске елите.

Међутим, још 8. јула 2014. Комитет за права детета Уједињених нација објавио је извештај о Уједињеном Краљевству, у коме се Британија оптужује за прикривање или недовољно реаговање на продају деце, њихов масовни шверц зарад убијања у вуду и другим ритуалима, ради илегалног рада, снимања порно филмова, (укључујући оних са убијањем деце!) и у сврху дечје проституције! Према подацима у овом озвештају претпоставља се да сваке године на хиљаде деце буде доведено у Британију у наведене сврхе. За убиства у афричким сатанским ритуалима сваке године, највише из Африке, доводи се на стотине њих. Осим тога, УН оптужују Велику Британију да не спречава сексуални туризам осведочених педофила који у иностранству између осталог организују кампове за децу и друге дечје установе како би им плен био стално на дохват руку. Тако се према деци односи у овој важној чланици НАТО и ЕУ, у складу са вредностима њихове (анти) цивилизације.
После свега наведеног човек мора да се запита требају ли нам таква парада и такав Закон о забрани дискриминације? Ако требају, онда слободно можемо да кажемо „Лаку ноћ Србијо.” У супротном, морамо да се отрезнимо од ЕУмамурлука, од кога нас све јаче боли глава и преузмемо одговорност за себе и своју државу.

Часопис “РОНИН”, број 1.

29.09.2014     

(аутор је доктор политичких наука, истраживач у Институту за међународну политику и привреду)

 

Такође проверите

ferhadija

ПАРЧЕ СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ

Почиње седмица по Ђурђевдану, отвори се Ферхадија у тоновима суживота и лијепе будућности. Међутим из ...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com